Шта видите сестре? Шта видите?
О чему размишљате, када ме видите?
Мрзовољног старца, не превише мудрог,
Неизвесних навика, са далеким очима?
 
Kо гњави своју храну и не одговара.
Kада гласно кажете: “Желим да покушате!“
Онај који изгледа као да не примећује оно шта чините за њега.
И стално нешто губи... чарапу или ципеле?
Kоји пружа отпор или вам не дозвољава да радите шта хоћете,
Са купањем и храњењем испуњава ваш дан.

Да ли то мислите? Да ли то видите?
Онда отворите очи сестре. Не гледате ме.
Ја вам говорим ко сам, седим овде тако миран,
Док радим на шта се ви кладите, док једем шта ви желите.

Ја сам мало дете од 10 година, са мајком и оцем,
браћом и сестрама, који се међусобно воле.
Младић од 16, са крилима на нoгама
Сањајући да ћу ускоро, упознати љубав.
Младожења од скоро 20, моје срце је процурило,
сећајући се обећања, која сам дао.

Са 25, имам своју децу,
Kојима сам потребан да их водим и обезбедим сигуран дом.
Човек од 30, моји млади већ брзо расту,
везани једно за друго, везама које трају.
Са 40, моји млади синови су порасли и отишли,
али моја жена је ту поред мене.

Са 50, још једном се бебе играју око мене,
опет су ту деца, моја вољена и ја.
Мрачни дани су стигли, моја супруга је умрла.
Гледам у будућност, тресем се са језом.
Моји млади сада подижу своје младе,
а ја мислим о годинама, и о љубави коју сам познавао.

Сада сам старац, природа је сурова,
безвезе је што оволике године чине да се одећаш као будала.
Тело, грчи се, снага и држање су нестали.
На мести где је било срце, сада је камен.
 
Али унутар овог тела, налази се душа дечака.
И сада и опет, моје срце вене.
Сећам се радости, сећам се бола,
И волим и живим, живот опет изнова.

Мислим на године, не толико много, а отишле су пребрзо.
И прихватам чињеницу да ништа не траје вечно.
Зато отворите добро очи, отворите и погледајте:
Нисам мрзовољан старац,
погледајте ближе, погледајте МЕНЕ!

преузето са интернета